Aktivnosti

Civilno društvo zakazalo – Ekonomist svrstao BiH pri tabele po pitanju demokratije

Teško je pričati o socijalnoj pravdi kad dobar dio naših sugrađana grca u neimaštini

 


Izjava koju je dao naš direktor Dejan Lučka dao za Dnevne novine Blic

Članak je dostupan na sljedećem linku:  Mnogo organizacija, a malo inicijativa. Britanski list Ekonomist svrstao BiH pri dnu lestvice po pitanju demokratije


Civilno društvo u BiH je veoma slabo razvijeno i nema kapacitet za snažne akcije koje bi napravile promene od opšteg interesa za sve građane.

Prema istraživanju britanskog lista “Ekonomist”, BiH je sve bliža  totalitarnom režimu zahvaljujući nedostatku demokratije i slabim inicijativama civilnog društva. Ovaj magazin je u svom godišnjem indeksu demokratije u svetu, svrstao BiH na 101. mesto od 167 zemalja. Naveli su da BiH karakterišu “značajne nepravilnosti u izbornim procesima, koji često nisu ni obektivni ni fer”.

Korupcija je široko rasprostranjena, pravosuđe nije nezavisno, dok su vladavina prava i civilno društvo slabi, a zabeleženi su i česti napadi te pritisci na novinare – navodi ovaj magazine, piše Srpskainfo.

Pisanje “Ekonomista” nimalo nije iznenadilo direktora Centra za ljudska prava Dejana Lučka, koji se slaže i sa ocenom da je civilno društvo u BiH i dalje jako slabo razvijeno.

Sve se uglavnom svodi na nekoliko organizacija i angažovanih pojedinaca koji se trude da stvari promene nabolje – ističe Lučka.

On dodaje da u BiH postoje građanske inicijative, ali u mnogo manjem obimu nego što bi to trebalo da bude. Kao pozitivan primer naveo je inicijativu „Rekreativna zona Banjaluka“, koja je postigla  mnogo pozitivnih stvari za ovaj grad i pored početnog neblagonaklonog gledanja na nju od strane određenih struja u gradu.

S druge strane, u javnosti, pogotovo Republike Srpske, se stvorila priča da je sve što je povezano sa nevladinim organizacijama, građanskim inicijativama i akcijama u sklopu civilnog društva, u stvari na jedan korak od izdaje i da je svaka akcija, koja se kritički odnosi prema potezima vlasti plaćena iz inostranstva i tako direktno povezana sa rušenjem ustavnog poretka – navodi Lučka.

Dodaje da vlast time direktno, već duži vremenski period, utiče na to da je civilno društvo praktično okuženo velom „stranog plaćeništva“ i petokolonaštva. Sve to, uz standardnu pasivnost koja nas karakteriše, utiče na to da se veliki broj građana jednostavno ne želi aktivirati u takvom okruženju, punom nepoverenja i straha. Kada su u pitanju tzv. mainstream mediji, kako ističe Lučka, građanske inicijative i akcije zasigurno ne dobijaju dovoljno mesta u njima.

Međutim, sa pojavom interneta i online medija, inicijativama se daje dodatni prostor, tako da mislim da osnovni problem nije u medijima, ukoliko izuzmemo one standardne, koji svakako gube trku sa novim dobom – pojašnjava Lučka. On ističe da nevladin sektor nema preveliku snagu u BiH i da su građani često sumnjičavi prema njemu.

Lučka kaže da je tome svakako kumovalo i to što je nažalost, u određenom broju slučajeva, jedan broj organizacija samo paravan za izvlačenje novca od donatora, stranih ili domaćih, bez neke konkretne akcije ili delovanja. Takođe, veliki broj organizacija nije samoodrživo i zavise isključivo od donacija, što im smanjuje dijapazon delovanja.

Kada se tu doda i direktno stavljanje etiketa od strane određenih krugova, dolazimo do toga da građani i nemaju previše vere prema nevladinim organizacijama –  navodi Lučka. Opet, sa druge strane, kako ističe on, kada zakažu državni organi, ili neke druge institucije ili organizacije bliske državi, građani se obraćaju nevladinim organizacijama kao poslednjoj šansi za popravljanje situacije u kojoj su se našli. Često se desi da pomoć zatraže čak i oni koji su prvi vršili napade na aktivnosti nevladinog sektora.

Snaga nevladinog sektora u BiH uporediva je sa snagom demokratije u polutotalitarnim društvima, koja se nazivaju demokratskim – na papiru i u javnosti demokratija postoji, ali u stvarnosti i nema neke naročite snage – zaključujke naš sagovornik.

Slično mišljenje deli i Aleksandar Žolja iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluke, koji kaže da su u poslednjih par godina sve češće građanske inicijative, ali da to opet nije dovoljno.

Vidljivi su pomaci u tom pravcu, a pojedine građanske inicijative su čak dale i pozitivne rezultate. Međutim, kada govorimo o nevladinom sektoru tu je malo veći problem jer te organizacije nisu nastajale prirodnim putem. Mnoge NVO su nastale posle rata i to, pre svega, zbog stranih donacija. Kada pogledamo koliko je novca uloženo u BiH u civilno društvo kroz razne donacije smatram da se trebalo mogo više postići i  uraditi – kaže Žolja.

On dodaje da je u BiH vidljivo da klizi ka diktaturi, što samo po sebi pokazuje koliko je slabo civilno društvo u našoj zemlji. Žolja ističe da inicijative i uspesi NVO nisu dovoljno dobri, te da treba još mnogo raditi na tome.

S druge strane, ističe on, imidž NVO u medijima i uopšte u javnosti je, takođe, jako loš jer su mnogi građani ubeđeni da nevladin sektor postoji samo zbog ličnog interesa.

Mnogi čak misle da se preko NVO “pere” novac. Tu, naravno igraju veliku ulogu i optužbe od strane vladajućih struktura da smo uvek u nekim obojenim revolucijama i da zajedno sa opozicijom dobijamo novac za rušenje države – pojašnjava Žolja. S druge strane, ističe on, građani staju uz NVO kada su u pitanju inicijative koje se tiču nekog konkretnog problema, tipa zaštite životne sredine, zbog čega bi više trebalo raditi upravo na takvim temama.

S obzirom na neke naše demokratkse potencijale mi definitivno ne možemo da se bavimo sa nekim velikim, krupnim problemima, već trebamo početi od naše lokalne zajednice i ići korak po korak. Onda ćemo sigurno imati i podršku građana – ističe Žolja.

Politička analitičarka Tanja Topić smatra da građani uz pomoć medija i nevladinih organizacija moraju biti kritičari i korektori vlasti, te pozivati političare na odgovornost, što kod nas često nije slučaj.

Problem je što pojedinac koji nije politički osvešten ne vidi sebe u ulozi nekoga ko treba stalno da proziva one koje je birao, da traži odgovornost i da ih kažnjava na izborima. To su njihova prava, ali vidimo da to ne vredi za našeg građanina – kaže Topićeva. Dodaje da je civilno društvo bitna karika za izgradnju demokratskog društva, ali da je taj segment društva kod nas jako slabašan, jer su nevladine organizacije etiketirane kao produžena ruka vlasti ili, s druge strane, kao strani plaćenici.

BiH gora od Albanije

Puno bolja situacija sa razvojem demokratije nije ni u zemljama regiona. Prema analizi magazina “Ekonomist”, u najboljoj poziciji je Slovenija, koja je smeštena na 36 mesto, dok je Hrvatska na 60, a Srbija na 63 mestu. Od BiH su bolje i Albanija koja zauzima 76 mesto, Makedonija je na 78, a Crna Gora na 81 mestu. Ispod BiH su zemlje poput Čada, Centralnoafričke Republike, Demokratske Republike Kongo, Sirije i Severne Koreje.


Članak je, između ostalih, dostupan i na sljedećim portalima koji su prenijeli članak:

Srpska info | Civilno društvo zakazalo. Britanski list Ekonomist svrstao BiH pri dnu tabele po pitanju demokratije.

B1 info | Civilno društvo zakazalo. Britanski list Ekonomist svrstao BBiH pri dnu tabele po pitanju demokratije

BiG portal: Britanski list Ekonomist svrstao BiH pri dnu tabele po pitanju demokratije


Originalan članak:

Štampano izdanje

Internet izdanje