![[:bs]Banjalučki centar za ljudska prava[:en]Banjaluka Centre for Human Rights[:]](https://www.blchr.org/wp-content/uploads/2021/05/Banjalucki-centar-za-ljudska-prava-header-and-footer-logo.png){kind=logo}
[:bs]Tekstovi na blogu Banjalučkog centra za ljudska prava vezani su za ljudska prava, ustavno pravo, međunarodno pravo, vladavinu prava, demokratiju, kršenja prava i ostale povezane pojave u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i regionu.[:]
Nasljeđivanje nije samo prenos imovine; ono odražava i ključni trenutak kada se prava i dostojanstvo članova porodice stavljaju na test. U Republici Srpskoj, poslije smrti roditelja, često nastaju situacije u kojima različiti članovi porodice ne […]
Јавно окупљање је регулисано примарно Законом о јавном окупљању Републике Српске из 2008. године. Овим законом уредила су се јавна окупљања грађана ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса, начин организовања мирних окупљања и јавних протеста и других јавних скупова.
Kada se dese najteža krivična djela, kao što su ubistva, silovanja i mučenja, često dio javnosti zahtjeva vraćanje smrtne kazne i izvršenje iste na učiniocu. Nerijetko se građani pitaju i zašto se smrtna kazna više ne primjenjuje i zašto se ne vrati u krivične zakone. Tako je npr. u Srbiji više od polovine građana podržavalo smrtnu kaznu (57%), a svaki četvrti je bio protiv, što je pokazala anketa udruženja Srbija protiv smrtne kazne iz 2021. godine. Pa kakva je situacija u pravu vezana za smrtnu kaznu?
Građani, njihove organizacije odnosno njihova udruženja u Republici Srpskoj mogu pisati zakone i slati ih u Narodnu skupštinu na razmatranje. Međutim, potrebno je da se prođu određeni koraci i ispoštuju određene procedure. U ovom tekstu ću objasniti na koji konkretno način se to može uraditi. Zakonodonosilački proces u širem smislu započinje izradom zakona i njegovim dostavljanjem nadležnom parlamentu.
Ustavni sud Republike Srpske je ustanovljen Ustavom Srpske Republike Bosne i Hercegovine (danas Ustav Republika Srpske) 1992. godine. Počeo je sa radom 1994. godine, a okvir njegovog rada je definisan navedenim Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, dok su određeni detalji razrađeni Poslovnikom o radu i Odlukom o organizaciji Ustavnog suda Republike Srpske.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 28. septembra Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ovaj Nacrt se u javnosti spominje kao „Zakon o stranim agentima”, „NVO zakon”, „Zakon o agentima stranog uticaja”, „Zakon o stranim plaćenicima” i sl. Pa šta konkretno donosi ovaj Nacrt zakona?
Prelazak preko granice iz Bosne i Hercegovine ili Srbije prema Hrvatskoj uvijek za sobom povuče i određena pitanja oko toga šta smije da se prenese preko granice, s obzirom na to da se prelaskom granice ulazi u Evropsku uniju (EU). Neke od stvari koje smiju ili ne smiju da se prenesu navešću i objasniću u nastavku teksta, uz napomenu da se ovo odnosi na cestovni (drumski) saobraćaj.