Građani, njihove organizacije odnosno njihova udruženja u Republici Srpskoj mogu pisati zakone i slati ih u Narodnu skupštinu na razmatranje. Međutim, potrebno je da se prođu određeni koraci i ispoštuju određene procedure. U ovom tekstu ću objasniti na koji konkretno način se to može uraditi. Zakonodonosilački proces u širem smislu započinje izradom zakona i njegovim dostavljanjem nadležnom parlamentu.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 28. septembra Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ovaj Nacrt se u javnosti spominje kao „Zakon o stranim agentima”, „NVO zakon”, „Zakon o agentima stranog uticaja”, „Zakon o stranim plaćenicima” i sl. Pa šta konkretno donosi ovaj Nacrt zakona?
Смисао и сврха модерног устава (конституције) је поред уређења саме државе/федералне јединице и њене организације, и то да грађанина/грађанку штити од насртаја саме државе/федералне јединице. Да дадне појединцу гаранцију да му држава/федерална јединица неће кршити његова права и слободе и да изложи која права и слободе грађани имају. Да буде брана свемоћи органа власти и свјетионик у немоћи оних који власт немају.
U ovom tekstu pokušaću na što jednostavniji način da približim postupak donošenja zakona. Donošenje zakona nije jednostavan proces i ponekada sve njegove faze znaju da djeluju dosta komplikovano. Naročito je ovo slučaj u Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj zbog federalne strukture postoji i različita parlamentarna praksa.
The AFI Law establishes a special Register of non-profit organizations registered in Republika Srpska which are fully or partially financed by other states, their bodies or their authorized representatives, international and foreign organizations, foreign citizens or registered non-governmental organizations that are financed from abroad. The NGOs that receive money from abroad will be registered in this Register as “agents of foreign influence”.
Pred Narodnom skupštinom Republike Srpske 18. jula naći će se Prijedlog zakona u okviru koga se namjerava kriminalizovati kleveta i time dodatno zakonski ograničiti sloboda izražavanja u Republici Srpskoj. Narodna skupština je još ranije usvojila Nacrt zakona kojim se u Krivični zakonik ugrađuju odredbe o kleveti, uvredi i iznošenju ličnih i porodičnih prilika kroz zakonsku glavu kojom se propisuju krivična djela o zaštiti časti i ugleda.
U prethodnom periodu pravnička, medijska i aktivistička javnost u Bosni i Hercegovini je bila zaokupljena mogućim dodatnim zakonskim ograničavanjima slobode izražavanja u Republici Srpskoj. Naime, Narodna skupština je usvojila Nacrt zakona kojim se u Krivični zakonik Republike Srpske (KZRS) ugrađuju odredbe o kleveti, uvredi i iznošenju ličnih i porodičnih prilika kroz zakonsku glavu kojom se propisuju krivična djela o zaštiti časti i ugleda. Otpor usmjeren prema ovom ograničavanju slobode izražavanja je javno i glasno pružen od strane mnogobrojnih medija, nevladinih organizacija, pravnika, aktivista ali i međunarodnih organizacija.