Tekstovi na blogu Banjalučkog centra za ljudska prava vezani su za ljudska prava, ustavno pravo, međunarodno pravo, vladavinu prava, demokratiju, kršenja prava i ostale povezane pojave u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i regionu.
Јавно окупљање је регулисано примарно Законом о јавном окупљању Републике Српске из 2008. године. Овим законом уредила су се јавна окупљања грађана ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса, начин организовања мирних окупљања и јавних протеста и других јавних скупова.
Kada se dese najteža krivična djela, kao što su ubistva, silovanja i mučenja, često dio javnosti zahtjeva vraćanje smrtne kazne i izvršenje iste na učiniocu. Nerijetko se građani pitaju i zašto se smrtna kazna više ne primjenjuje i zašto se ne vrati u krivične zakone. Tako je npr. u Srbiji više od polovine građana podržavalo smrtnu kaznu (57%), a svaki četvrti je bio protiv, što je pokazala anketa udruženja Srbija protiv smrtne kazne iz 2021. godine. Pa kakva je situacija u pravu vezana za smrtnu kaznu?
Građani, njihove organizacije odnosno njihova udruženja u Republici Srpskoj mogu pisati zakone i slati ih u Narodnu skupštinu na razmatranje. Međutim, potrebno je da se prođu određeni koraci i ispoštuju određene procedure. U ovom tekstu ću objasniti na koji konkretno način se to može uraditi. Zakonodonosilački proces u širem smislu započinje izradom zakona i njegovim dostavljanjem nadležnom parlamentu.
Ustavni sud Republike Srpske je ustanovljen Ustavom Srpske Republike Bosne i Hercegovine (danas Ustav Republika Srpske) 1992. godine. Počeo je sa radom 1994. godine, a okvir njegovog rada je definisan navedenim Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, dok su određeni detalji razrađeni Poslovnikom o radu i Odlukom o organizaciji Ustavnog suda Republike Srpske.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 28. septembra Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ovaj Nacrt se u javnosti spominje kao „Zakon o stranim agentima”, „NVO zakon”, „Zakon o agentima stranog uticaja”, „Zakon o stranim plaćenicima” i sl. Pa šta konkretno donosi ovaj Nacrt zakona?
Prelazak preko granice iz Bosne i Hercegovine ili Srbije prema Hrvatskoj uvijek za sobom povuče i određena pitanja oko toga šta smije da se prenese preko granice, s obzirom na to da se prelaskom granice ulazi u Evropsku uniju (EU). Neke od stvari koje smiju ili ne smiju da se prenesu navešću i objasniću u nastavku teksta, uz napomenu da se ovo odnosi na cestovni (drumski) saobraćaj.
Human Rights Houses Banja Luka, Belgrade and Zagreb and Sarajevo Open Centre voice their strong support for the civil society organizations from Republika Srpska [federal unit of Bosnia and Herzegovina] and condemns the efforts of Republika Srpska authorities which are endeavouring to restrict human rights, especially freedoms of association and expression and the operations of civil society organizations.