U Banjaluci je 27. maja 2016. godine održan Politički cafe o evropskim pitanjima, koji je organizovao Friedrich Ebert Stiftung u saradnji sa Klubom studenata Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke. Učesnici Političkog cafea o evropskim pitanjima bili su Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci i Dejan Lučka ispred Banjalučkog centra za ljudska prava. Referenti su govorili o pravnoj državi kao jednom od temelja Evropske unije, slobodi izražavanja, okupljanja, poštenog suđenja, vjerskih sloboda i razumijevanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini.
Na početku Cafea pušten je film „Priča o ljudskim pravima“ u produkciji United for Human Rights i Youth for Human Rights International koji je za područje Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore prevela, obradila i adaptirala ekipa Banjalučkog centra za ljudska prava, uz odobrenje međunarodne neprofitne organizacije United for Human Rights.
Profesor Šolaja je pričao…
Profesor Šolaja je pričao o Evropskoj uniji i njenim vrijednostima osvrćući se posebno na vladavinu prava na kojoj se zasniva sistem EU. Posebno je naglasio značaj tzv. Kopenhagenških kriterijuma za proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku unije i napomenuo da se pored ekonomskog, pravnog i administrativnog kriterijuma zahtijeva i onaj politički, koji se odnosi na vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava u okviru države.
Direktor Lučka je pričao…
Dejan Lučka ispred Banjalučkog centra za ljudska prava je pričao o nerazumijevanju ljudskih prava od strane građana Republike Srpske, Federacije Bosne I Hercegovine i Distrikta Brčko, kao i o nepoznavaju osnovnih pojmova i samim tim izostanku poznavanja procedura koje građani trebaju proći pri zaštiti svojih ljudskih prava. Osvrnuo se i na značaj Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve građane Bosne i Hercegovine i značaj pristupanju Savjetu Evrope od strane BiH. Dejanova središnja tema predavanja su bili evropski standardi u oblasti zabrane mučenja, slobode izražavanja, slobode okupljanja, poštenog suđenja, vjerskih sloboda i diskriminacije. Podvlačeći kako se ljudska prava trebaju početi posmatrati što više konkretnije a što manje apstraktno, Lučka je kroz objašnjenje i analizu predmeta Rodić i tri ostala protiv Bosne i Hercegovine (2008), Maktauf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine (2013), Kristina Ebrahimian protiv Francuske (2015), Dahlab protiv Švajcarske (2001), Lautsi protiv Italije (2011), Jersild protiv Danske, Ozgur Gundem protiv Turske (2000), Plattform Ärtze Für Das Leben protiv Austrije (1988) i Zornić protiv Bosne i Hercegovine (2014) pokušao ukazati na koji način se to krše ljudska prava i kako bi institucije Bosne i Hercegovine trebale da razumiju ta prava i da otklone njihovo kršenje.
Na kraju izlaganja Šolaji i Lučki su prisutni postavljali pitanja, koja su kretala od onih koja se tiču prava na obrazovanje pa do prava na pošteno suđenje u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u slučaju Vojislava Šešelja.
Fotografije sa ovog Političkog cafea možete vidjeti u dodatku ili u našoj Galeriji.
