Svakodnevica današnjeg društva sadrži mnoge predrasude koje se podgrijavaju doprinoseći jačanju mizoginije. Stereotipi i mizoginija su, nažalost, još uvijek dio svakodnevice našeg društva. Mizoginija se manifestuje na mnogo različitih načina, uključujući polnu diskriminaciju, ponižavanje žena, nasilje prema ženama, seksualnu objektifikaciju itd. Takođe, često se određene mizogine poruke puštaju u javni etar putem reklama i kampanja kojima se promovišu druge stvari, kao što su npr. borba protiv alkoholizma ili prodaja određenih proizvoda. Sve ovo je pojačano predrasudama koje teško iščezavaju iz javnog života.
Upravo zbog toga su Banjalučki centar za ljudska prava, Fondacija Friedrich Ebert Banja Luka i Udruženje BH novinari organizovali dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Stereotipi koji se podgrijavaju – Kako se boriti protiv mizoginije u medijima i javnom prostoru“ koja je održana 28. i 29. septembra 2018. godine u hotelu „Jelena“ u Banjoj Luci.
Prvi dan konferencije
Prvog dana konferencije održana je panel diskusija na temu „Predrasude i stereotipi prema ženama u našem društvu – mizoginija i kako se boriti protiv nje“. Panelisti/kinje u ovom dijelu konferencije su bili Duška Jurišić, novinarka FTV, Svetlana Cenić, ekonomistkinja, Gordana Katana, novinarka Oslobođenja i Ljubinko Mitrović, ombudsman za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. S obzirom na različite profesije kojima se panelisti/kinje bave, čula su se različita mišljenja o uzrocima mizoginije i načinima borbe protiv nje u našem društvu, ali su se svi složili da je mizoginija nedopustiva u društvu koje teži punom ostvarenju vladavine prava i punom poštovanju ljudskih prava i da je neophodno uložiti maksimalan napor na njenom suzbijanju. Takođe, u okviru panela pokrenula se i rasprava sa publikom oko različitih pitanja koja su vezana za mizoginiju, kao što su rodne razlike u jeziku, (ne)rad državnih institucija u pogledu mizoginije i prisutnost mizoginije u političkim strankama i kampanjama, kao i o mizoginiji koju u određenim slučajevima podržavaju i određene javne ličnosti muškog i ženskog roda. Dok je oko pitanja rodne razlike u jeziku i (ne)rada institucija bilo različitih pogleda, učesnici/ce panela su se uglavnom složili/le da se u svakoj političkoj, kampanji, pa tako i ovoj pojavljuju mizogine poruke, na koje se rijetko reaguje, a na koje bi svakako trebalo obratiti više pažnje i javno reagovati na svaku mizoginu poruku.
Drugi dan konferencije
U subotu, 29. septembra 2018. godine održan je drugi dio konferencije na kome su govorili Lejla Turčilo, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, koja je izlagala na temu „Rodno zasnovano nasilje u BH medijima – primjeri mizoginije“, Tina Jelin – Dizdar, novinarka televizije N1, čije je izlaganje nosilo naziv „Nova generacija protiv mizoginije i nasilja – problemi i perspektive“, Ana Kotur – Erkić, pravnica i aktivistkinja, koja se bavila mizoginijom u medijima sa temom „Tabloidizacija u službi mizoginije“ i Dragan Todorović, rukovodilac Pravnog odjeljenja i zamjenik direktora Banjalučkog centra za ljudska prava, koji je predstavio analizu karakterističnih slučajeva mizoginije koji su se desili u toku ove godine, kao jedan mali dio opširne analize koja će biti predstavljena javnosti u narednom periodu, a koja će obuhvatiti period od 2015. do 2018. godine. Dragan je predstavio četiri karakteristična slučaja mizoginije koja su se desila u periodu od januara do septembra 2018. godine.
Lejla Turčilo je u svom izlaganju o rodno zasnovanom nasilju u medijima pričala o temema kao što su otkrivanje identiteta žrtve, prezentaciji poluinformacija i glasina, izvrgavanju žrtve nasilja sramoti i javnom linču, kao i o opravdavanju nasilnika. U sklopu izlaganja profesorica Turčilo se bavila praktičim primjerima izvještavanja o nasilju u medijima, iz kojih je izvela najkarakterističnije poruke, koje često pokušavaju da opravdaju nasilje, kao što su: „komšije kažu da je riječ o tihom i mirnom čovjeku”, „od članova porodice saznajemo da nisu imali problema u braku“, „Osmanova majka kaže da nikad ranije nije digao ruku na suprugu, ali je ovaj put morao reagovati“ i sl.
Tina Jelin – Dizdar se u svom izlaganju osvrnula na mizoginiju koja postoji u medijima i na slučajeve u kojima je neophodno reagovati u medijskom prostoru. Pogotovo je to potrebno onda kada se mizoginija izražava na javnim nastupima, ili u sredstvima informisanja, kako onim koja su „tradicionalna“, tako i u internet prostoru. Mizoginija je zasnovana na stereotipima i predrasudama koje su dugo prisutne i koje se podgrijavaju i ponekada brižno njeguju, često i od nosilaca javne vlasti.
Ana Kotur-Erkić je u svom izlaganju pričala o senzacionalizmu koji se veoma često dešava kada je u pitanju mizoginija i pogotovo kada ta mizoginija preraste u nasilje nad ženama. Tako se „lako“ formulišu naslovi u kojima se praktično umanjuje nasilje ili se ono pokušava opravdati, a često se kroz takve i slične tekstove žrtve viktimizuju po drugi put. Ovakva praksa je sveprisutna i vodi ka tome da se nasilje i mizoginija samo produbljuju i pojačavaju, a sve radi veće čitanosti ili većeg broja pregleda određenog članka.
Na drugom danu konferencije publika je takođe imala veoma aktivnu ulogu, te se o mizoginiji i mizoginim porukama u političkoj kampanji, nasilju kao posljedici mizoginije, mizoginiji koja se „podstiče“ od najranijeg doba i rodnim razlikama u jeziku i (ne)radu institucija veoma argumentovano i žustro raspravljalo.
Kako se boriti protiv mizoginije
Opšti zaključak konferencije je da je mizoginija sveprisutna u našem društvu, i da se ona, nažalost, svakodnevno ispoljava. Zasnovana je na stereotipima i predrasudama koje su dugo prisutne i koje se podgrijavaju i ponekada brižno njeguju. Stoga je potrebno uraditi mnogo više na polju borbe protiv mizoginije i reagovati makar javnom osudom, a kada je to moguće i pravnim sredstvima na svaki novi slučaj u kome ona bude ispoljena.
