Aktivnosti

Potpišu brzo, zaborave još brže – Bosna raj na zemlji, ali samo na papiru

Potpišu brzo, zaborave još brže - Bosna raj na zemlji, ali samo na papiru

 


Izjava koju je naš direktor Dejan Lučka dao za Dnevne novine Euro Blic

Članak je dostupan na sljedećem linku:    
Potpišu brzo, zaborave još brže – Bosna raj na zemlji, ali samo na papiru


Ako je suditi po međunarodnim dokumentima, koje su vlasti godinama prihvatale redom i bez rezerve, BiH je zemlja pravde, slobode i blagostanja.

Osobe sa invaliditetom, izbeglice, nacionalne manjine, žene, ravnopravni su svuda: od kuće i škole, do parlamenta. Mediji su slobodni, pravosuđe nezavisno, a pravda svima dostupna, kao uostalom i zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna pomoć u slučaju nezaposlenosti. Sve to postoji u BiH, ali – samo na papiru.

Samo u oblasti ljudskih prava BiH je ratifikovala 35 međnarodnih deklaracija i konvencija sa pratećim protokolima i po tome je jedna od vodećih država u Evropi. BiH je potpisala i ukupno 56 konvencija Saveta Evrope, te 15 konvencija Međunarodne organizacije rada. Za razliku od niza drugih zemalja, BiH je sve te dokumente prihvatila bez rezerve i odlaganja, ali i bez razmišljanja kako izvršiti preuzete obaveze.

Do Strazbura

Tako je, BiH među prvim potpisnicama Konvencije o borbi protiv nasilja nad ženama. Kao šesta zemlja u Evropi, BiH je još 2013. ratifikovala ovaj dokument Saveta Evrope, poznatiji kao Istanbulska konvencija, u celini. Time je, između ostalog, preuzela i obavezu da ženi žrtvi nasilja isplati odštetu iz budžeta, ako ona to traži.

Hrvatska, iako članica EU, tu konvenciju još nije potpisala, dok je Crna Gora to učinila „s rezervom“.

Crna Gora nije prihvatila član koji se odnosi na odštetu, s obrazloženjem da u budžetu nemaju novaca za to. Sada Crnogorci, iako još nisu preuzeli tu obavezu, prikupljaju novac za odštetni fond, dok BiH, koja je preuzela obavezu, ne čini ništa – kaže Gorica Ivić iz Fondacije „Udružene žene“ Banjaluka.

Istina, maltretirane žene ne traže odštetu od BiH, ali ako bi se neka od njih baš zainatila, mogla bi državu da tuži do Strazbura.

Deo pravnog sistema BiH

U Strazburu je, upozorava direktor Banjalučkog centra za ljudska prava Dejan Lučka, BiH završila zbog – Evropske konvencije o ljudskim pravima. U trenutku kada je ratifikovala ovaj vodeći evropski dokument za zaštitu ljudskih prava i sloboda, koji je i integrali deo dejtonskog ustava, BiH je porihvatila i sve njene protokole. Tako je Protokol 12, koji propisuje opštu zabranu diskriminacije, postao deo pravnog sistema BiH.

Taj protokol nisu potpisale jedna Velika Britanija, Švedska ili Švajcarska, jer su bile svesne da ga ne mogu ispuniti. Zbog prihvatanja tog protokola BiH je postala i prva zemlja na svetu kojoj je, pred Evropskim sudom za ljudska prava, nađeno da krši taj protokol u poznatom slučaju Sejdić i Finci, a kasnije i u slučajevima Zornić i Pilav protiv BiH. Time je BiH i zvanično postala država koja diskriminiše sve svoje građane – objašnjava Lučka.

Ustavni paradoks

Miodrag Živanović, profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci, kaže da problem nije samo u famoznom neskladu normativnog i stvarnog, nego da je i Ustav BiH paradoks sam po sebi.

U preambuli Ustava BiH piše da je on inspirisan međunarodnim pravom i konvencijama o ljudskim pravima, dok se u tekstu Ustava te konvencije flagrantno krše – kaže Živanović.

Lučka: I Staljinov ustav je bio demokratski

Ako gledamo ono što stoji na papiru, moglo bi se reći da je BiH država koja veoma brine o poštovanju ljudskih prava svojih građana, ali je u praksi drugačije. Ta situacija čak podseća na poznati Staljinov Ustav iz 1936. godine, u kome su garantovana mnoga prava građanima SSSR. Ostaće upamćeno da je država koja je političke protivnike slala u Sibir imala, formalno gledano, jedan od najdemokratskijih ustava u novijoj istoriji, kaže Dejan Lučka.


Originalan članak:


Štampano izdanje


Internet izdanje


Naslovna fotografija: Mostar, [Autor: Salih Altuntaş, fotografija preuzeta sa: Pixabay]