Zemlja socijalne nepravde - Radnici gladuju i propadaju, moćnici caruju

Izjava koju je dao naš direktor Dejan Lučka dao za Dnevne novine Euro Blic

Članak je dostupan na sljedećem linku:
Zemlja socijalne nepravde – Radnici gladuju i propadaju, moćnici caruju

Četvrtina stanovništva se zlopati u siromaštvu, sa manje od 250 KM mesečno po članu, 24 odsto radnika ne može zaraditi za pristojan život, a istovremeno BiH ima više od 500 multimilionera.

Ovo su samo neke od zapanjujućih brojki, zasnovnih na istraživanjima i statistikama, na koje upozoravaju analitičari, povodom Međunarodnog dana socijalne pravde.

BiH je pravo socijalno bure baruta, zbog siromaštva i dramatičnih socijalnih razlika – poručuje analitičar Žarko Papić, direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju.

Socijalna pravda bi trebalo da se zasniva se na principima poštenja, jednakosti, poštivanja različitosti, te izgradnji takvog društva u kojem svi imaju šansu za dostojanstven život i razvoj, ali toga u BiH nema.

Papić tvrdi da je ključ problema u centralama vodećih političkih partija, gde stanuje stvarna moć. Čak ni u onim delovima BiH gde vladaju stranke koje sebe nazivaju socijaldemokratskim, ustvari nema istinske levice, piše Srpskainfo.

Levica mora da politički artikuliše nezadovoljstvo radnika i siromašnih. Partije socijaldemokratske orjentacije u BiH nisu istinska levica – kaže Papić.

Zemlja nepravde

Da je RS, kao i cela BiH, zemlja socijalne nepravde, pokazala je i nedavna afera “Pelene”, kada se ispostavilo da bolesna deca i odrasli s invaliditetom, korisnici pelena, na recept mogu dobiti samo pelene najlošijeg kvaliteta, koje su skoro neupotrebljive.

Ovaj slučaj, ali i porast broja siromašnih i obespravljenih, pokazuju da je BiH hitra samo kad treba ratifikovati međunarodne i evropske konvencije, koje socijalna prava tretiraju kao sastavni deo ljudskih prava.

Po tom konvencijama svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje pojedinca i njegove porodice. Takođe, mnogim zakonskim aktima u BiH se “na papiru” propisuju različita socijalna prava, ali u stvarnom životu situacija je sasvim drugačija – kaže Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava.

Na ivici egzistencije

Tako, dodaje, i pored zakonske zaštite, dobar deo našeg stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu i suočava se sa socijalnim isključenjem, egzistencijalnom nesigurnošću i velikom nejednakošću.

Dok političari, radi svoje popularnosti, forsiraju priču o nacionalnim pitanjima, životi hiljada običnih ljudi propadaju. Politički prvaci su nas, zahvaljući lošem upravljanju i korupciji, pomoću nelegalnih poslova i teške krađe od države i naroda, doveli na ivicu egzistencije – kaže Lučka.

Upozorava da se postepeno, i u praksi i “na papiru”, ukidaju pojedina prava za decu, starije osobe i ugrožene grupe i najavljuje da će takvih restrikcija biti i ubuduće.

Ekonomista Damir Miljević dodaje da je bespredmetno govoriti o socijalnoj pravdi u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veća od 18 odsto, a sa pola miliona, broj nezaposlenih je spao na “samo” 438.000, isključivo zahvaljujući tome što ljudi masovno beže iz BiH.

Da živimo u društvu koje ima bar minimum socijalne pravde ne bi ljudi bežali. Ljudi beže zato što su obespravljeni i nemaju minimalne uslove za koliko-toliko normalan život – kaže Miljević.

Lučka: Sve za decu bez poreza

Najlepše i najprimerenije bi bilo kada bi se svake godine Međunarodni dan socijalne pravde, umesto konferencijama i političkim izjavama, koje nikog ni na šta ne obavezuju, obeležio tako što bi se uradile konkretne stvari. Predlažem, recimo, da vlasti u BiH i RS, povodom ovog datuma, ukinu sve poreze i dadžbine na odeću i opremu za decu. Drugi predlog je da omoguće mladim ljudima zapošljavanje bez nepotizma, a treći da usvoje inicijativa iz Banjaluke i svim osnovcima obezbede besplatne udžbenike – kaže Dejan Lučka.